3. јул 2009.

Еванђеље по Марку - Глава 15






15
1 И абие наутрие совет сотвориша архиерее со старцы и книжники, и весь сонм, связавше Иисуса ведоша и предаша (Его) Пилату.1 И одмах ујутро одлучише првосвештеници са старешинама и књижевницима и сав синедрион, свезаше Исуса, одведоше и предаше Пилату.

2 И вопроси Его Пилат: Ты ли еси Царь Иудейский? Он же отвещав рече ему: ты глаголеши.2 И упита га Пилат: јеси ли ти цар јудејски? А он му одговори и рече: ти кажеш.

3 И глаголаху на Него архиерее много.3 И оптуживаху га првосвештеници много.

4 Пилат же паки вопроси Его, глаголя: не отвещаваеши ли ничтоже? Виждь, колика на Тя свидетелствуют.4 А Пилат га опет упита: зар ништа не одговараш? Види колико те оптужују.

5 Иисус же ктому ничтоже отвеща, яко дивитися Пилату.5 Но Исус не одговори ништа више, тако да се Пилат чудио.

6 На (всяк) же праздник отпущаше им единаго связня, егоже прошаху.6 А о празнику ослобађао им је једнога сужња кога су искали.

7 Бе же нарицаемый Варавва со сковники своими связан, иже в кове убийство сотвориша.7 Беше пак у оковима човек звани Варава с бунтовницима који су у буни учинили убиство.

8 И возопив народ нача просити, якоже всегда творяше им.
8 И попе се народ, те поче тражити оно што им је обично чинио.

9 Пилат же отвеща им, глаголя: хощете ли, пущу вам Царя Иудейска?9 А Пилат им одговори: хоћете ли да вам ослободим цара јудејског?

10 Ведяше бо, яко зависти ради предаша Его архиерее.10 јер је знао да су га првосвештеници предали из зависти.

11 Архиерее же помануша народу, да паче Варавву пустит им.11 Али првосвештеници подстакоше народ да им радије ослободи Вараву.

12 Пилат же отвещав паки рече им: что убо хощете сотворю, Егоже глаголете Царя Иудейска?
12 А Пилат опет одговори и рече им: шта онда да учиним са оним кога зовете царем јудејским?

13 Они же паки возопиша (глаголюще): пропни Его.
13 Но они поново повикаше: распни га.

14 Пилат же глаголаше им: что бо зло сотвори? Они же излиха вопияху: пропни Его.14 Пилат им пак рече: какво зло учини? Но они повикаше још јаче: распни га.

15 Пилат же хотя народу хотение сотворити, пусти им Варавву: и предаде Иисуса, бив, да пропнут Его.
15 Тада им Пилат ослободи Вараву - желећи да задовољи светину, а Исуса ишиба и предаде да га распну.

16 Воини же ведоша Его внутрь двора, еже есть претор: и созваша всю спиру,
16 А војници га одведоше унутра у двор, то јест преториум, и сазваше сву чету.

17 и облекоша Его в препряду, и возложиша на Него сплетше тернов венец,17 И обукоше му пурпурну хаљину, оплетоше венац од трња и ставише на њега.

18 и начаша целовати Его (и глаголати): радуйся, Царю Иудейский.18 И почеше да га поздрављају; здраво, царе јудејски.

19 И бияху Его по главе тростию, и плюваху на Него, и прегибающе колена покланяхуся Ему.
19 И удараху га трском по глави, пљуваху на њега, и падајући на колена клањаху му се.

20 И егда поругашася Ему, совлекоша с Него препряду и облекоша Его в ризы Своя: и изведоша Его, да пропнут Его.
20 А кад му се наругаше, свукоше са њега пурпурну хаљину и обукоше му његове хаљине, те га изведоше да га распну.

21 И задеша мимоходящу некоему Симону Киринею, грядущу с села, отцу Александрову и Руфову, да возмет крест Его.21 И примораше једног пролазника, Симона Киринејца, који је долазио из поља, оца Александрова и Руфова, да понесе његов крст.

22 И приведоша Его на Голгофу место, еже есть сказаемо Лобное место.
22 И доведоше га на место Голготу, што преведено значи место Лубања.

23 И даяху Ему пити есмирнисмено вино: Он же не прият.
23 И даваху му вино са смирном, но он не прими.

24 И распеншии Его разделиша ризы Его, метающе жребий о них, кто что возмет.24 Затим га распеше и поделише његове хаљине, бацајући коцку за њих - шта ће ко узети.

25 Бе же час третий, и распяша Его.
25 А беше трећи час када га распеше.

26 И бе написание вины Его написано: Царь Иудейск.
26 И беше написан натпис који је означавао његову кривицу: цар јудејски.

27 И с Ним распяша два разбойника, единаго о десную и единаго о шуюю Его.
27 И распеше с њим два разбојника, једнога с његове десне стране, а другога с леве.

28 И сбыстся Писание, еже глаголет: и со беззаконными вменися.28 И испуни се Писмо које каже: »И убројише га међу злочинце.«

29 И мимоходящии хуляху Его, покивающе главами своими и глаголюще: уа, разоряяй церковь и треми денми созидаяй,
29 А пролазници су га вређали машући својим главама и говорећи: уа, ти што рушиш храм и саграђујеш за три дана,

30 спасися Сам и сниди со креста.
30 спаси самога себе и сиђи с крста.

31 Такожде и архиерее ругающеся, друг ко другу с книжники глаголаху: ины спасе, Себе ли не может спасти?31 Тако се ругаху и првосвештеници заједно са књижевницима и говораху један другоме: друге је спасао, самога себе не може да спасе.

32 Христос, Царь Израилев, да снидет ныне со креста, да видим и веру имем Ему. И распятая с Ним поношаста Ему.32 Христос цар Израиљев - нека сиђе сад с крста, да видимо и поверујемо. Вређаху га они што су били с њим распети.

33 Бывшу же часу шестому, тма бысть по всей земли до часа девятаго.33 И када наста шести час, би тама по целој земљи до часа деветога.

34 И в час девятый возопи Иисус гласом велиим, глаголя: Елои, Елои, лама савахфани? Еже есть сказаемо: Боже Мой, Боже Мой, почто Мя оставил еси?
34 А у девети час повика Исус веома гласно: »Елои, Елои, лама савахтани«? то јест преведено: Боже мој, Боже мој, зашто ме остави?

35 И нецыи от предстоящих слышавше, глаголаху: се, Илию гласит.
35 Чувши то неки од оних што тамо стајаху рекоше: гле, зове Илију.

36 Тек же един, и наполнив губу оцта, и возложь на трость, напаяше Его, глаголя: оставите, да видим, аще приидет Илиа сняти Его.36 А један отрча и натопи сунђер оцтом, па натаче на трску те га појаше говорећи: пустите, да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.

37 Иисус же пущь глас велий, издше.
37 А Исус повика веома гласно и издахну.

38 И завеса церковная раздрася на двое, свыше до низу.
38 И завеса у храму расцепи се на двоје одозго до доле.

39 Видев же сотник стояй прямо Ему, яко тако возопив издше, рече: воистинну Человек Сей Сын бе Божий.
39 А кад виде капетан, који је стајао према њему, да тако издахну, рече: овај човек заиста беше Божији син.

40 Бяху же и жены издалеча зрящя, в нихже бе Мариа Магдалина, и Мариа Иакова малаго и Иосии мати, и Саломиа,40 А посматраху из далека и жене, међу којима беше Марија Магдалина, Марија мајка Јакова Млађег и Јосије, и Салома,

41 яже, и егда бе в Галилеи, хождаху по Нем и служаху Ему: и ины многия, яже взыдоша с Ним во Иерусалим.
41 које иђаху за њим када беше у Галилеји и служаху му, и многе друге које су с њим дошле у Јерусалим.

42 И уже позде бывшу, понеже бе пяток, еже есть к субботе,
42 И када већ би вече, пошто беше петак, то јест дан пре суботе,

43 прииде Иосиф, иже от Аримафеа, благообразен советник, иже и той бе чая Царствия Божия, дерзнув вниде к Пилату, и проси телесе Иисусова.43 дође Јосиф из Ариматеје, угледни саветник који и сам чекаше царство Божије, усуди се те уђе Пилату и затражи Исусово тело.

44 Пилат же дивися, аще уже умре: и призвав сотника, вопроси его: аще уже умре?44 А Пилат се зачуди да је већ умро, и позвавши капетана запита га да ли је одавно умро;

45 И уведев от сотника, даде тело Иосифови.45 а кад дозна од капетана, поклони мртво тело Јосифу.

46 И купив плащаницу и снемь Его, обвит плащаницею: и положи Его во гроб, иже бе изсечен от камене: и привали камень над двери гроба.
46 Он купи платно, скину га, уви у платно и положи га у гроб који је био усечен у стени, те навали камен на врата од гроба.

47 Мариа же Магдалина и Мариа Иосиева зрясте, где Его полагаху.
47 А Марија Магдалина и Марија Јосијина посматраху где је положен.