14
1 Бе же Пасха и опресноцы по двою днию: и искаху архиерее и книжницы, како Его лестию емше убиют:
1 А беху два дана до Пасхе и празника бесквасних хлебова. И тражаху првосвештеници и књижевници како да га на превару ухвате и убију.
2 глаголаху же: (но) не в праздник, еда како молва будет людска.2 Говораху наиме: не о празнику, да се народ не побуни.
3 И сущу Ему в Вифании, в дому Симона прокаженнаго, возлежащу Ему, прииде жена, имущи алавастр мира нарднаго пистикиа многоценна: и сокрушши алавастр, возливаше Ему на главу.3 И када је био у Витанији у кући Симона Губавог, док је лежао за трпезом, дође једна жена која је имала суд од алавастра са скупоценим правим нардовим миром; она разби алавастарски суд и изли на његову главу.
4 Бяху же нецыи негодующе в себе и глаголюще: почто гибель сия мирная бысть?
4 А неки негодоваху говорећи међу собом: зашто је тако просуто миро?
5 Можаше бо сие продано быти вящше триех сот пенязь и датися нищым. И прещаху ей.
5 Могло се, наиме, то миро продати за више од триста динара и дати сиромасима; и приговараху јој.
6 Иисус же рече: оставите ю: что ей труды даете? Добро дело содела о Мне.6 Но Исус рече: оставите је; што јој стварате непријатности? Она учини добро дело на мени.
7 Всегда бо нищыя имате с собою, и егда хощете, можете им добро творити: Мене же не всегда имате.
7 Јер сиромахе увек имате са собом, и кад хоћете можете им добро чинити, а мене немате свагда.
8 Еже име сия, сотвори: предвари помазати Мое тело на погребение.8 Учинила је што је могла; унапред је помазала моје тело за укоп.
9 Аминь глаголю вам: идеже аще проповестся Евангелие сие во всем мире, и еже сотвори сия, глаголано будет в память ея.
9 И заиста вам кажем: где год се успроповеда еванђеље по свему свету, казаће се и шта она учини - за сећање на њу.
10 И Иуда Искариотский, един от обоюнадесяте, иде ко архиереем, да предаст Его им.10 И Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им га изда.
11 Они же слышавше возрадовашася и обещаша ему сребреники дати. И искаше, како Его в удобно время предаст.11 А они чувши обрадоваше се и обећаше да ће му дати новаца. И тражаше како да га у згодној прилици изда.
12 И в первый день опреснок, егда пасху жряху, глаголаша Ему ученицы Его: где хощеши, шедше уготоваем, да яси пасху?12 А првога дана бесквасних хлебова, када су клали пасхално јагње, рекоше му његови ученици: куда хоћеш да идемо и спремимо да једеш пасху?
13 И посла два от ученик Своих и глагола има: идита во град: и срящет вас человек в скудельнице воду нося: по нем идита,
13 И посла двојицу од својих ученика и рече им: идите у град и срешће вас човек који носи крчаг воде; идите за њим,
14 и идеже аще внидет, рцыта господину дому, яко Учитель глаголет: где есть виталница, идеже пасху со ученики Моими снем?
14 и где уђе реците домаћину: Учитељ пита: где је моја дворана где ћу јести Пасху са својим ученицима?
15 И той вама покажет горницу велию, постлану, готову: ту уготовайта нам.
15 И он ће вам показати велику собу на спрату, застрту, спремну; онде нам припремите.
16 И изыдоста ученика Его, и приидоста во град, и обретоста, якоже рече има: и уготоваста пасху.
16 И изиђоше његови ученици, те одоше у град и нађоше као што им рече, па спремише пасху.
17 И вечеру бывшу прииде со обеманадесяте.17 А када је било вече, дође са Дванаесторицом.
18 И возлежащым им и ядущым, рече Иисус: аминь глаголю вам, яко един от вас предаст Мя, ядый со Мною.
18 И кад су лежали за трпезом и јели, рече Исус: заиста вам кажем да ће ме издати један од вас - који једе са мном.
19 Они же начаша скорбети и глаголати Ему един по единому: еда аз? И другий: еда аз?19 Они почеше да се жалосте и да му говоре један за другим: да нећу ја?
20 Он же отвещав рече им: един от обоюнадесяте, омочивый со Мною в солило.
20 А он им рече: један од Дванаесторице, који умаче са мном у зделу.
21 Сын убо Человеческий идет, якоже есть писано о Нем: горе же человеку тому, имже Сын Человеческий предастся: добрее было бы ему, аще не бы родился человек той.21 Син човечији иде, додуше, као што је написано за њега; али тешко оном човеку који посредује у издајству Сина човечијег; боље би му било да се није родио тај човек.
22 И ядущым им, приемь Иисус хлеб, (и) благословив, преломи и даде им, и рече: приимите, ядите: сие есть Тело Мое.22 И када су јели, узе хлеб, благослови, изломи и даде им и рече: узмите, ово је тело моје.
23 И приим чашу, хвалу воздав, даде им: и пиша от нея вси.23 И узе чашу, захвали Богу, даде им, те пише из ње сви.
24 И рече им: сия есть Кровь Моя Новаго Завета, за многи изливаема:
24 И рече им: ово је моја крв завета, која се пролива за многе.
25 аминь глаголю вам, яко ктому не имам пити от плода лознаго до дне того, егда е пию ново во Царствии Божии.
25 Заиста кажем вам: нећу више пити од рода чокотова до онога дана када ћу га пити новог у царству Божијем.
26 И воспевше изыдоша в гору Елеонскую.26 И отпојавши хвалу изиђоше на Маслинску гору.
27 И глагола им Иисус, яко вси соблазнитеся о Мне в нощь сию: писано бо есть: поражу пастыря, и разыдутся овцы.
27 И рече им Исус: сви ћете се саблазнити, јер је написано: »Ударићу пастира, и овце ће се разбећи«.
28 Но потом, егда воскресну, варяю вы в Галилеи.
28 Али после свога васкрса ићи ћу пред вама у Галилеју.
29 Петр же рече Ему: аще и вси соблазнятся, но не аз.
29 А Петар му рече: ако се и сви саблазне, али ја нећу.
30 И глагола ему Иисус: аминь глаголю тебе, яко ты днесь в нощь сию, прежде даже вторицею петель не возгласит, трикраты отвержешися Мене.30 И рече му Исус: заиста ти кажем да ћеш ме се ти три пута одрећи данас - ове ноћи - пре но што петао два пута запева.
31 Он же множае глаголаше паче: аще (же) ми есть с Тобою и умрети, не отвергуся Тебе. Такожде и вси глаголаху.31 Но он говораше још упорније: ако би требало да умрем с тобом, нећу се одрећи тебе. А исто тако говораху и сви остали.
32 И приидоша в весь, ейже имя Гефсиманиа: и глагола учеником Своим: седите зде, дондеже шед помолюся.32 И дођоше на једно добро које се зове Гетсиманија, и рече својим ученицима: седите овде док се помолим.
33 И поят Петра и Иакова и Иоанна с Собою: и начат ужасатися и тужити.
33 И узе са собом Петра и Јакова и Јована, те поче стрепити и тужити,
34 И глагола им: прискорбна есть душа Моя до смерти: будите зде и бдите.34 и рече им: претужна је моја душа до смрти; останите овде и бдите.
35 И прешед мало, паде на земли и моляшеся, да, аще возможно есть, мимо идет от Него час:
35 И отишавши мало даље, падаше на земљу и мољаше се, ако је могуће да га мимоиђе овај час,
36 и глаголаше: Авва Отче, вся возможна Тебе: мимо неси от Мене чашу сию: но не еже Аз хощу, но еже Ты.36 и говораше: Ава, Оче, теби је све могућно, пронеси ову чашу мимо мене; али не што ја хоћу, него што ти хоћеш.
37 И прииде, и обрете их спящих, и глагола Петрови: Симоне, спиши ли? Не возмогл еси единаго часа побдети?
37 Тада дође и нађе их како спавају, па рече Петру: Симоне, спаваш? зар не могаде пробдити један час?
38 Бдите и молитеся, да не внидете в напасть: дух убо бодр, плоть же немощна.
38 Бдите и молите се да не дођете у искушење; дух је срчан, али је тело слабо.
39 И паки шед помолися, тожде слово рек.39 И опет оде те се помоли изговоривши исту молитву.
40 И возвращься обрете я паки спящя: бяху бо очеса им тяготна: и не ведяху, что быша Ему отвещали.40 И дошавши опет их нађе како спавају, јер су им очи отежале, па нису знали шта да му одговоре.
41 И прииде третицею и глагола им: спите прочее и почивайте: приспе конец, прииде час: се, предается Сын Человеческий в руки грешником:41 И дође по трећи пут и рече им: стално спавате и почивате; доста је, дође час, ево, предају Сина човечијег у руке грешника.
42 востаните, идем: се, предаяй Мя приближися.42 Устаните, хајдемо; ево, приближио се мој издајник.
43 И абие, еще Ему глаголющу, прииде Иуда, един сый от обоюнадесяте, и с ним народ мног со оружием и дрекольми, от архиерей и книжник и старец.
43 И одмах - док је он још говорио - дође Јуда, један од Дванаесторице, и са њим многи људи с мачевима и батинама - од првосвештеника, књижевника и старешина.
44 Даде же предаяй Его знамение им, глаголя: Егоже аще лобжу, Той есть: имите Его и ведите (Его) сохранно.
44 А његов издајник беше дао знак њима: кога пољубим - онај је; ухватите га и одведите опрезно.
45 И пришед, абие приступль к Нему, глагола (Ему): Равви, Равви. И облобыза Его.45 И дошавши одмах му приђе и рече: рави, и пољуби га.
46 Они же возложиша руце Свои на него и яша Его.
46 А они ставише руке на њега и ухватише га.
47 Един же некто от стоящих извлек нож, удари раба архиереова и уреза ему ухо.
47 А један од њих што ту стајаху потеже мач, удари првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
48 И отвещав Иисус рече им: яко на разбойника ли изыдосте со оружием и дрекольми яти Мя?48 Исус пак одговори и рече им: изиђосте као на разбојника са мачевима и батинама да ме ухватите;
49 По вся дни бех при вас в церкви учя, и не ясте Мене: но да сбудется Писание.
49 сваки дан сам био код вас у храму и учио, па ме нисте ухватили. Али Писма треба да се испуне.
50 И оставльше Его, вси бежаша.
50 Тада га сви оставише и побегоше.
51 И един некто юноша иде по Нем, одеян в плащаницу по нагу: и яша того юношу.51 А за њим иђаше неки младић, огрнут платненом хаљином на голом телу, и њега ухватише.
52 Он же оставль плащаницу, наг бежа от них.
52 Но он остави платно па побеже од њих го.
53 И ведоша Иисуса ко архиерею: и снидошася к нему вси архиерее и книжницы и старцы.53 И одведоше Исуса првосвештенику, па се скупише сви првосвештеници, старешине и књижевници.
54 И Петр издалеча вслед Его иде до внутрь во двор архиереов: и бе седя со слугами и греяся при свещи.54 А Петар пође из далека за њим све до у првосвештениково двориште. Сеђаше са слугама и грејаше се код ватре.
55 Архиерее же и весь сонм искаху на Иисуса свидетелства, да умертвят Его: и не обретаху.
55 А првосвештеници и сав синедрион тражаху сведочанство против Исуса да га убију, али не налажаху.
56 Мнози бо лжесвидетелствоваху на Него, и равна свидетелства не бяху.56 Јер многи сведочаху лажно против њега, али сведочанства не беху једнака.
57 И нецыи воставше лжесвидетелствоваху на Него, глаголюще:57 Неки пак усташе и сведочаху лажно против њега говорећи:
58 яко мы слышахом Его глаголюща, яко Аз разорю церковь сию рукотвореную и треми денми ину нерукотворену созижду.58 ми чусмо како он говори: ја ћу развалити овај храм, начињен рукама, па ћу за три дана саградити други који неће бити начињен рукама.
59 И ни тако равно бе свидетелство их.59 Па ни тако њихово сведочанство не беше једнако.
60 И востав архиерей посреде, вопроси Иисуса, глаголя: не отвещаваеши ли ничесоже? Что сии на Тя свидетелствуют?60 Тада уста првосвештеник на средину и упита Исуса говорећи: зар ништа не одговараш? шта ови сведоче против тебе?
61 Он же молчаше и ничтоже отвещаваше. Паки архиерей вопроси Его и глагола Ему: Ты ли еси Христос, Сын Благословеннаго?
61 А он ћуташе и не одговори ништа. Првосвештеник га опет упита и рече му: јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
62 Иисус же рече: Аз есмь: и узрите Сына Человеческаго о десную седяща силы и грядуща со облаки небесными.62 А Исус рече ја сам, и видећете Сина човечијег како седи с десне стране силе и иде са облацима небеским.
63 Архиерей же растерзав ризы своя, глагола: что еще требуем свидетелей?
63 На то првосвештеник раздра своје хаљине и рече: шта нам још требају сведоци?
64 Слышасте хулу: что вам мнится? Они же вси осудиша Его быти повинна смерти.64 Чули сте хулу; шта вам се чини? А они га сви осудише да је заслужио смрт.
65 И начаша нецыи плювати Нань, и прикрывати лице Его, и мучити Его, и глаголати Ему: прорцы. И слуги по ланитома Его бияху.
65 И неки почеше да пљују на њега и да му покривају лице, да га ударају песницама и да му говоре: прореци, и слуге га удараху по лицу.
66 И сущу Петрови во дворе низу, прииде едина от рабынь архиереовых,
66 И када је Петар био доле у дворишту, дође једна од првосвештеникових слушкиња,
67 и видевши Петра греющася, воззревши на него, глагола: и ты с Назарянином Иисусом был еси.67 па видевши Петра како се греје, погледа га и рече: и ти беше с Исусом Назарећанином.
68 Он же отвержеся, глаголя: не вем, ниже знаю, что ты глаголеши. И изыде вон на преддворие: и алектор возгласи.
68 Но он одрече говорећи: нити знам нити разумем што говориш. И изиђе напоље у предворје, и петао запева.
69 И рабыня видевши его паки, начат глаголати предстоящым, яко сей от них есть.69 А слушкиња га виде и поче опет говорити онима што тамо стајаху: овај је од њих.
70 Он же паки отметашеся. И помале паки предстоящии глаголаху Петрови: воистинну от них еси: ибо Галилеанин еси, и беседа твоя подобится.
70 Али он опет одрицаше. Мало после опет присутни рекоше Петру: заиста си од њих; јер си и Галилејац.
71 Он же нача ротитися и клятися, яко не вем Человека Сего, Егоже вы глаголете.71 Тада он поче да се проклиње и заклиње: не знам тога човека за кога говорите.
72 И второе алектор возгласи. И помяну Петр глаголгол, егоже рече ему Иисус, яко прежде даже петель не возгласит двакраты, отвержешися Мене трикраты. И начен плакашеся.
72 И одмах по други пут петао запева. А Петар се сети речи, како му рече Исус: пре но што петао два пута запева три пута ћеш ме се одрећи; и бризну у плач.
