10
1 Аминь, аминь глаголю вам: не входяй дверьми во двор овчий, но прелазя инуде, той тать есть и разбойник:
1 Заиста, заиста, кажем вам, ко не улази у овчији тор на врата, него прелази с друге стране, тај је лопов и разбојник.
2 а входяй дверьми пастырь есть овцам:
2 А ко улази на врата пастир је овцама.
3 сему дверник отверзает, и овцы глас его слышат, и своя овцы глашает по имени, и изгонит их:
3 Овоме вратар отвара, и овце слушају његов глас, и своје овце зове по имену и изводи их.
4 и егда своя овцы ижденет, пред ними ходит: и овцы по нем идут, яко ведят глас его:4 Када све своје овце истера, иде пред њима и овце иду за њим, јер знају његов глас.
5 по чуждем же не идут, но бежат от него, яко не знают чуждаго гласа.
5 За туђином неће ићи, него ће бежати од њега, јер не познају гласа туђинаца.
6 Сию притчу рече им Иисус: они же не разумеша, что бяше, яже глаголаше им.
6 Исус им каза ову причу, али они нису разумели шта им је говорио.
7 Рече же паки им Иисус: аминь, аминь глаголю вам, яко Аз есмь дверь овцам.
7 Рече им опет Исус: заиста, заиста, кажем вам, ја сам врата за овце.
8 Вси, елико (их) прииде прежде Мене, татие суть и разбойницы: но не послушаша их овцы.
8 Сви који су дошли пре мене - лопови су и разбојници; али их овце не послушаше.
9 Аз есмь дверь: Мною аще кто внидет, спасется, и внидет и изыдет, и пажить обрящет.9 Ја сам врата; ако ко уђе кроз мене, биће спасен, улазиће и излазиће, и пашу ће налазити.
10 Тать не приходит, разве да украдет и убиет и погубит: аз приидох, да живот имут и лишше имут.10 Лопов долази само да украде, закоље и упропасти; ја сам дошао да имају живот и да га имају у изобиљу.
11 Аз есмь пастырь добрый: пастырь добрый душу свою полагает за овцы:
11 Ја сам добри пастир. Добри пастир полаже свој живот за овце.
12 а наемник, иже несть пастырь, емуже не суть овцы своя, видит волка грядуща и оставляет овцы и бегает, и волк расхитит их и распудит овцы:12 Најамник, који није пастир, коме овце не припадају, гледа вука како долази, те оставља овце и бежи, а вук их граби и распуди,
13 а наемник бежит, яко наемник есть и нерадит о овцах.
13 јер је најамник и не мари за овце.
14 Аз есмь пастырь добрый: и знаю Моя, и знают Мя Моя:
14 Ја сам добри пастир, и знам своје и моје овце познају мене.
15 якоже знает Мя Отец, и Аз знаю Отца: и душу Мою полагаю за овцы.15 Као што Отац познаје мене и ја познајем Оца, и полажем свој живот за овце.
16 И ины овцы имам, яже не суть от двора сего, и тыя Ми подобает привести: и глас Мой услышат, и будет едино стадо (и) един Пастырь.16 Имам и друге овце, које нису из овога тора; и њих треба да доведем, па ће слушати мој глас и биће једно стадо, један пастир.
17 Сего ради Мя Отец любит, яко Аз душу Мою полагаю, да паки прииму ю:
17 Отац ме љуби зато што ја полажем свој живот, да га опет узмем.
18 никтоже возмет ю от Мене, но Аз полагаю ю о Себе: область имам положити ю и область имам паки прияти ю: сию заповедь приях от Отца Моего.18 Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Имам моћ да га положим, а могу да га опет узмем, - овај налог сам примио од свог Оца.
19 Распря же паки бысть во Иудеех за словеса сия.19 Због ових речи опет дође до подвојености међу Јудејима.
20 Глаголаху же мнози от них: беса имать и неистов есть: что Его послушаете?
20 Многи од њих говораху: демон је у њему и махнита; што га слушате?
21 Инии глаголаху: сии глаголголи не суть беснующагося: еда может бес слепым очи отверсти?
21 Други говораху: то нису речи бесомучног човека; зар може демон да отвори очи слепих.
22 Быша же (тогда) обновления во Иерусалимех, и зима бе.22 У Јерусалиму се тада славио празник освећења храма; беше зима
23 И хождаше Иисус в церкви, в притворе Соломони.
23 А Исус је ходао у храму по Соломоновом трему.
24 Обыдоша же Его Иудее и глаголаху Ему: доколе душы нашя вземлеши? Аще Ты еси Христос, рцы нам не обинуяся.24 Јудеји га тако опколише и рекоше му: докле ћеш нам мучити душу? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25 Отвеща им Иисус: рех вам, и не веруете: дела, яже Аз творю о имени Отца Моего, та свидетелствуют о Мне:25 Исус им одговори: рекох вам, па не верујете; дела која ја чиним у име свога Оца сведоче за мене.
26 но вы не веруете, несте бо от овец Моих, якоже рех вам:26 Али ви не верујете, зато што не припадате мојим овцама.
27 овцы Моя гласа Моего слушают, и Аз знаю их, и по Мне грядут:
27 Моје овце слушају мој глас, и ја их познајем, те иду за мном.
28 и Аз живот вечный дам им, и не погибнут во веки, и не восхитит их никтоже от руки Моея:28 Дајем им вечни живот, па неће никада пропасти, нити ће их ко отети из моје руке.
29 Отец Мой, Иже даде Мне, болий всех есть, и никтоже может восхитити их от руки Отца Моего:29 Мој Отац - који ми даде - већи је од свих, и нико не може да отима из руке мога Оца.
30 Аз и Отец едино есма.
30 Ја и Отац једно смо.
31 Взяша же камение паки Иудее, да побиют Его.
31 Јудеји поново донеше камење, да га камењем убију.
32 Отвеща им Иисус: многа добра дела явих вам от Отца Моего: за кое их дело камение мещете на Мя?32 Исус им одговори: показао сам вам многа добра дела од Оца; за које од тих дела бацате камење на мене?
33 Отвещаша Ему Иудее, глаголюще: о добре деле камение не мещем на Тя, но о хуле, яко Ты, человек сый, твориши Себе Бога.33 Одговорише му Јудеји: за добро дело те не засипамо камењем, него због хуле на Бога, што се ти - као човек - градиш Богом.
34 Отвеща им Иисус: несть ли писано в законе вашем: Аз рех: бози есте?34 Одговори им Исус: зар не стоји написано у вашем закону: »Ја рекох: богови сте«?
35 Аще оных рече богов, к нимже слово Божие бысть, и не может разоритися Писание:
35 Када оне назива боговима, на које се односи реч Божија - а Писмо се не може разрешити -
36 Егоже Отец святи и посла в мир, вы глаголете, яко хулу глаголеши, зане рех: Сын Божий есмь.
36 зашто ви кажете да хули на Бога онај кога је Отац посветио и послао на свет, - што сам рекао: ја сам Син Божији?
37 Аще не творю дела Отца Моего, не имите Ми веры:
37 Ако не чиним дела свога Оца, не верујете ми.
38 аще ли творю, аще и Мне не веруете, делом (Моим) веруйте: да разумеете и веруете, яко во Мне Отец, и Аз в Нем.
38 А ако их чиним, верујте делима, ако мени не верујете, да сазнате и познајете да је Отац у мени и ја у Оцу.
39 Искаху убо паки яти Его: и изыде от рук их,39 Тада су опет тражили да га ухвате, али им измаче из руку.
40 и иде паки на он пол Иордана, на место, идеже бе Иоанн прежде крестя, и пребысть ту.
40 И оде опет преко Јордана на место где је Јован прво крштавао, те оста онде.
41 И мнози приидоша к Нему и глаголаху, яко Иоанн убо знамения не сотвори ни единаго: вся же, елика рече Иоанн о Сем, истинна бяху.
41 И многи дођоше к њему и говораху: Јован, додуше, није учинио ни једнога чуда, али је било истинито све што је Јован рекао за овога.
42 И мнози вероваша в Него ту.
42 И многи повероваше онде у њега.
