5
1 Узрев же народы, взыде на гору: и седшу Ему, приступиша к Нему ученицы Его.
1 А када виде народ, попе се на гору; и пошто седе, приступише му ученици његови;
2 И отверз уста Своя, учаше их, глаголя:2 И отвори уста своја и учаше их говорећи:
3 Блажени нищии духом: яко тех есть Царствие Небесное.
3 Блажени су сиромашни духом, јер је њихово царство небеско.
4 Блажени плачущии: яко тии утешатся.
4 Блажени су жалосни, јер ће се они утешити.
5 Блажени кротцыи: яко тии наследят землю.5 Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
6 Блажени алчущии и жаждущии правды: яко тии насытятся.
6 Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се они наситити.
7 Блажени милостивии: яко тии помиловани будут.7 Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
8 Блажени честии сердцем: яко тии Бога узрят.
8 Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога гледати.
9 Блажени миротворцы: яко тии сынове Божии нарекутся.
9 Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
10 Блажени изгнани правды ради: яко тех есть Царствие Небесное.10 Блажени су прогнани ради праведности, јер је њихово царство небеско.
11 Блажени есте, егда поносят вам, и ижденут, и рекут всяк зол глагол на вы лжуще, Мене ради:11 Блажени сте кад вас нагрде и успрогоне и набеде сваким злом лажући мене ради.
12 радуйтеся и веселитеся, яко мзда ваша многа на небесех: тако бо изгнаша пророки, иже (беша) прежде вас.12 Радујте се и кличите, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас.
13 Вы есте соль земли: аще же соль обуяет, чим осолится? Ни во чтоже будет ктому, точию да изсыпана будет вон и попираема человеки.13 Ви сте со земље; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Не вреди више ни за шта, него само да се избаци и да је људи изгазе.
14 Вы есте свет мира: не может град укрытися верху горы стоя:14 Ви сте светлост света. Не може се сакрити град који лежи на брду;
15 ниже вжигают светилника и поставляют его под спудом, но на свещнице, и светит всем, иже в храмине (суть).15 нити се пали светиљка и ставља под мерицу, него на свећњак, и светли свима у кући.
16 Тако да просветится свет ваш пред человеки, яко да видят ваша добрая дела и прославят Отца вашего, Иже на небесех.16 Тако нека засветли ваша светлост пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.
17 (Да) не мните, яко приидох разорити закон, или пророки: не приидох разорити, но исполнити.
17 Не мислите да сам дошао да разрешим закон и пророке; нисам дошао да разрешим него да испуним.
18 Аминь бо глаголю вам: дондеже прейдет небо и земля, иота едина, или едина черта не прейдет от закона, дондеже вся будут.
18 Јер заиста вам кажем, док не прође небо и земља, неће ни једно иота или једна цртица од закона нестати, док се све не збуде.
19 Иже аще разорит едину заповедий сих малых и научит тако человеки, мний наречется в Царствии Небеснем: а иже сотворит и научит, сей велий наречется в Царствии Небеснем.
19 Ко дакле разреши једну од ових најмањих заповести и научи тако људе, најмањи ће се назвати у царству небеском; а ко изврши и научи, тај ће се велик назвати у царству небеском.
20 Глаголю бо вам, яко аще не избудет правда ваша паче книжник и фарисей, не внидете в Царствие Небесное.20 Јер вам кажем: ако ваша праведност не буде много виша од праведности књижевника и фарисеја, нећете ући у царство небеско.
21 Слышасте, яко речено бысть древним: не убиеши: иже (бо) аще убиет, повинен есть суду.
21 Чули сте да је речено старима: »Не убиј«, а ко убије биће крив суду.
22 Аз же глаголю вам, яко всяк гневаяйся на брата своего всуе повинен есть суду: иже бо аще речет брату своему: рака, повинен есть сонмищу: а иже речет: уроде, повинен есть геенне огненней.
22 А ја вам кажем да ће сваки који се гневи на брата свога бити крив суду. Ако ко каже брату своме »рака«, биће крив синедриону. Ако ко каже » будало«, заслужиће пакао огњени.
23 Аще убо принесеши дар твой ко олтарю и ту помянеши, яко брат твой имать нечто на тя:
23 Ако дакле приносиш дар свој на жртвеник и онде се сетиш да твој брат има нешто против тебе,
24 остави ту дар твой пред олтарем и шед прежде смирися с братом твоим, и тогда пришед принеси дар твой.24 остави онде свој дар пред жртвеником, и иди прво измири се са братом својим, па тада дођи и принеси дар свој.
25 Буди увещаваяся с соперником твоим скоро, дондеже еси на пути с ним, да не предаст тебе соперник судии, и судия тя предаст слузе, и в темницу ввержен будеши:
25 Покажи добру вољу противнику своме брзо, док си још с њим на путу; да те противник не преда судији, а судија судском службенику, и да те не баце у тамницу.
26 аминь глаголю тебе: не изыдеши оттуду, дондеже воздаси последний кодрант.
26 Заиста ти кажем: нећеш изићи оданде док не платиш последње паре.
27 Слышасте, яко речено бысть древним: не прелюбы сотвориши. 27 Чули сте да је речено: »Не чини прељубе«.
28 Аз же глаголю вам, яко всяк, иже воззрит на жену ко еже вожделети ея, уже любодействова с нею в сердцы своем:28 А ја вам кажем да сваки који гледа жену с тим да је пожели, већ је учинио прељубу с њом у срцу своме.
29 аще же око твое десное соблажняет тя, изми е и верзи от себе: уне бо ти есть, да погибнет един от уд твоих, а не все тело твое ввержено будет в геенну (огненную):
29 Ако те твоје десно око саблажњава, ископај га и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и не буде цело твоје тело бачено у пакао.
30 и аще десная твоя рука соблажняет тя, усецы ю и верзи от себе: уне бо ти есть, да погибнет един от уд твоих, а не все тело твое ввержено будет в геенну.
30 И ако те десна рука твоја саблажњава, одсеци је и баци од себе; јер ти је боље да пропадне један од твојих удова и да цело твоје тело не оде у пакао.
31 Речено же бысть, яко иже аще пустит жену свою, да даст ей книгу распустную.
31 Речено је даље: »Ко отпусти своју жену, нека јој да књигу отпусну«.
32 Аз же глаголю вам, яко всяк отпущаяй жену свою, разве словесе любодейнаго, творит ю прелюбодействовати: и иже пущеницу поймет, прелюбодействует.32 А ја вам кажем да сваки који отпушта своју жену, осим због прељубе, наводи је да учини прељубу, и ко се ожени отпуштеном, чини прељубу.
33 Паки слышасте, яко речено бысть древним: не во лжу кленешися, воздаси же Господеви клятвы твоя.
33 Опет сте чули да је речено старима: »Не куни се криво, а испуни Господу заклетве своје«.
34 Аз же глаголю вам не клятися всяко: ни небом, яко престол есть Божий:
34 А ја вам кажем: не куните се никако; ни небом, јер је престо Божији;
35 ни землею, яко подножие есть ногама Его: ни Иерусалимом, яко град есть великаго Царя:35 ни земљом, јер је подножје ногама његовим; нити Јерусалимом, јер је град великога цара;
36 ниже главою твоею кленися, яко не можеши власа единаго бела или черна сотворити:36 не заклињи се ни главом својом, јер не можеш ни једну влас учинити белом или црном.
37 буди же слово ваше: ей, ей: ни, ни: лишше же сею от неприязни есть.37 Него нека реч ваша буде да- да, не-не; а што је више од овога, од зла је.
38 Слышасте, яко речено бысть: око за око, и зуб за зуб.
38 Чули сте да је речено: »Око за око и зуб за зуб«.
39 Аз же глаголю вам не противитися злу: но аще тя кто ударит в десную твою ланиту, обрати ему и другую:
39 А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други;
40 и хотящему судитися с тобою и ризу твою взяти, отпусти ему и срачицу:40 и ономе који хоће да се парничи с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач;
41 и аще кто тя поймет по силе поприще едино, иди с ним два.41 и ко те потера једну миљу, иди са њим две.
42 Просящему у тебе дай, и хотящаго от тебе заяти не отврати.
42 Дај ономе који од тебе тражи, и не окрећи се од онога који хоће од тебе да позајми.
43 Слышасте, яко речено есть: возлюбиши искренняго твоего и возненавидиши врага твоего.43 Чули сте да је речено: »Љуби ближњега свога« и мрзи непријатеља свога.
44 Аз же глаголю вам: любите враги вашя, благословите кленущыя вы, добро творите ненавидящым вас, и молитеся за творящих вам напасть и изгонящыя вы,
44 А ја вам кажем: љубите непријатеље своје и молите се за гонитеље своје,
45 яко да будете сынове Отца вашего, Иже есть на небесех: яко солнце Свое сияет на злыя и благия и дождит на праведныя и на неправедныя.
45 да будете синови Оца свога који је на небесима, јер он чини да његово сунце гране злима и добрима и даје кишу праведнима и неправеднима.
46 Аще бо любите любящих вас, кую мзду имате? Не и мытари ли тожде творят?
46 Јер ако љубите оне који вас љубе, какву награду имате? Зар не чине то исто и цариници?
47 И аще целуете други вашя токмо, что лишше творите? Не и язычницы ли такожде творят?
47 И ако поздрављате само своју браћу, шта особито чините? Зар не чине то исто и многобошци?
48 Будите убо вы совершени, якоже Отец ваш Небесный совершен есть.48 Будите дакле савршени као што је савршен Отац ваш небески.
