12
1 И начат им в притчах глаголати: виноград насади человек, и огради оплотом, и ископа точило, и созда столп, и предаде его тяжателем, и отиде.1 И поче им говорити у причама. Посади човек виноград, огради га плотом, ископа муљару, сагради кулу, те га даде под закуп виноградарима и отпутова.
2 И посла к тяжателем во время раба, да от тяжатель приимет от плода винограда:
2 А у своје време посла слугу виноградарима, да прими од виноградара део виноградских плодова.
3 они же емше его биша и отослаша тща.3 Но они га ухватише, избише и отпустише празних руку.
4 И паки посла к ним другаго раба: и того камением бивше, пробиша главу ему и послаша безчестна.
4 И опет посла к њима другога слугу. И њега изудараше по глави и наружише.
5 И паки иного посла: и того убиша: и многи ины, овы убо биюще, овы же убивающе.5 Посла и трећега, и њега убише, и многе друге - једне избише, а друге побише.
6 Еще убо единаго сына име возлюбленнаго своего, посла и того к ним последи, глаголя, яко усрамятся сына моего.
6 Још једног имађаше, вољенога сина; њега најзад посла к њима говорећи: презаће од мога сина.
7 Они же тяжателе реша к себе, яко сей есть наследник: приидите, убием его, и наше будет наследствие.
7 Али они виноградари рекоше међу собом: ово је наследник; хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.
8 И емше его убиша и извергоша его вон из винограда.8 И ухвативши га убише и избацише из винограда.
9 Что убо сотворит господь винограда? Приидет и погубит тяжатели и даст виноград инем.9 Шта ће дакле учинити господар винограда? Доћи ће и погубиће те виноградаре, а виноград ће дати другима.
10 Ни Писания ли сего чли есте: камень, егоже не в ряду сотвориша зиждущии, сей бысть во главу угла:10 Зар не читасте ове речи у Писму: »Камен који одбацише зидари, тај поста угаони камен;
11 от Господа бысть сие, и есть дивно во очию нашею?11 ово би од Господа, и дивно је у очима нашим«?
12 И искаху Его яти, и убояшася народа: разумеша бо, яко к ним притчу рече: и оставльше Его отидоша.
12 И тражаху да га ухвате, али се побојаше народа; разумели су, наиме, да је ову причу на њих уперио. И оставише га те одоше.
13 И послаша к Нему некия от фарисей и иродиан, да Его обольстят словом.13 И послаше к њему неке од фарисеја и иродоваца, да га ухвате у речи.
14 Они же пришедше глаголаша Ему: Учителю, вемы, яко истинен еси и не радиши ни о комже: не зриши бо на лице человеков, но воистинну пути Божию учиши: достоит ли кинсон кесареви дати, или ни? Дамы ли, или не дамы?14 Они дођоше и рекоше му: учитељу, знамо да си истинит и да се не обазиреш ни на кога; јер не гледаш ко је ко, него учиш путу Божијем у истини. Да ли је дозвољено дати цару порез - или није? Да ли да га дамо - или да не дамо?
15 Он же ведый их лицемерие, рече им: что Мя искушаете? Принесите Ми пенязь, да вижу.15 Но он сазна њихово претварање и рече им: што ме кушате? Донесите ми динар да га видим.
16 Они же принесоша. И глагола им: чий образ сий и написание? Они же реша Ему: кесарев.16 А они донесоше. И рече им: чији је ово лик и натпис? Они пак рекоше: царев.
17 И отвещав Иисус рече им: воздадите кесарева кесареви и Божия Богови. И чудишася о Нем.
17 Исус им рече: дајте цару царево, а Богу Божије. И дивљаху му се.
18 И приидоша саддукее к Нему, иже глаголют воскресению не быти: и вопросиша Его, глаголюще:
18 И дођоше к њему садукеји, који говоре да нема ускрса, те га питаху говорећи:
19 Учителю, Моисей написа нам, яко аще кому брат умрет и оставит жену, а чад не оставит: да поймет брат его жену его и воскресит семя брату своему.19 учитељу, Мојсије нам написа: »Ако коме умре брат и остави жену, а не остави детета, да брат његов узме жену и подигне потомство своме брату«.
20 Седмь братий бе: и первый поят жену и умирая не остави семене:20 Беше седморо браће; први узе жену, али умре и не остави потомства.
21 и вторый поят ю и умре, и ни той остави семене: и третий такожде:
21 И други је узе, умре и не остави потомства, и трећи исто тако,
22 и пояша ю седмь и не оставиша семене: последи же всех умре и жена.22 и седморица не оставише потомства. После свих умре и жена.
23 В воскресение убо, егда воскреснут, которому их будет жена: седмь бо имеша ю жену.23 О ускрсу, кад васкрсну, којега од њих ће бити жена? јер су је седморица имали као жену.
24 И отвещав Иисус рече им: не сего ли ради прельщаетеся, не ведуще Писания, ни силы Божия?24 Рече им Исус: не варате ли се зато што не знате Писма ни силе Божије?
25 Егда бо из мертвых воскреснут, ни женятся, ни посягают, но суть яко Ангели на небесех:
25 Јер кад васкрсну из мртвих, нити се жене нити удају, него су као анђели на небесима.
26 о мертвых же, яко востают, несте ли чли в книгах Моисеовых, при купине яко рече ему Бог, глаголя: Аз Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Иаковль?
26 А за мртве - да ће васкрснути, зар не читасте у Мојсијевој књизи где говори о купини, како му рече Бог: »Ја сам Бог Авраамов и Бог Исааков и Бог Јаковљев«?
27 Несть Бог мертвых, но Бог живых: вы убо много прельщаетеся.
27 Он није Бог мртвих него живих. Грдно се варате.
28 И приступль един от книжник, слышав их стязающихся и видев, яко добре отвеща им, вопроси Его: кая есть первая всех заповедий?28 И приступи један од књижевника који их је чуо како се препиру, знајући да им је добро одговорио, запита га: која је прва од свих заповести?
29 Иисус же отвеща ему: яко первейши всех заповедий: слыши, Израилю, Господь Бог ваш Господь един есть:29 Исус одговори да је прва: »Слушај, Израиљу, Господ Бог наш - једини је Господ,
30 и возлюбиши Господа Бога твоего всем сердцем твоим, и всею душею твоею, и всем умом твоим, и всею крепостию твоею: сия есть первая заповедь.30 и љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом«.
31 И вторая подобна ей: возлюбиши ближняго своего яко сам себе. Болшая сею ина заповедь несть.31 Ово је друга: »Љуби свога ближњег као самога себе«. Друге заповести, веће од ових, нема.
32 И рече Ему книжник: добре, Учителю, воистинну рекл еси, яко един есть Бог, и несть ин разве Его:32 И рече му књижевник: добро, учитељу, по истини рече да »је један Бог и да нема другога сем њега«;
33 и еже любити Его всем сердцем, и всем разумом, и всею душею, и всею крепостию: и еже любити ближняго яко себе, боле есть всех всесожжений и жертв.33 и »њега љубити свим срцем, и свим разумом, и свом снагом, и љубити ближњега као самога себе«, више је од свих жртава које се спаљују и кољу.
34 Иисус же видев, яко смысленно отвеща, рече ему: не далече еси от Царствия Божия. И никтоже смеяше ктому Его вопросити.
34 А Исус видевши да је разумно одговорио, рече му: ниси далеко од царства Божијег. И нико се више не усуди да га запита.
35 И отвещав Иисус глаголаше, учя в церкви: како глаголют книжницы, яко Христос Сын есть Давидов?
35 И прозбори Исус и говораше учећи у храму: како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
36 Той бо Давид рече Духом Святым: глагола Господь Господеви моему: седи о десную Мене, дондеже положу враги Твоя подножие ногама Твоима.
36 Сам Давид рече Духом Светим: »Рече Господ Господу моме: седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје као подножје твојих ногу«.
37 Сам убо Давид глаголет Его Господа: и откуду Сын ему есть? И мног народ послушаше Его в сладость.
37 Сам Давид назива га Господом, и откуда му је онда син? И многи народ слушаше га радо.
38 И глаголаше им во учении Своем: блюдитеся от книжник, хотящих во одеяниих ходити, и целования на торжищих,
38 И у својој науци говораше: чувајте се од књижевника који радо иду у дугим хаљинама и воле поздраве на трговима и
39 и преждеседания на сонмищих, и первовозлежания на вечерях:
39 прва места у синагогама и прочеља на гозбама.
40 поядающе домы вдовиц и непщеванием надолзе молящеся, сии приимут лишшее осуждение.
40 Који једу удовичке куће и тобож се дуго моле, ови ће бити строже осуђени.
41 И сед Иисус прямо сокровищному хранилищу, зряше, како народ мещет медь в сокровищное хранилище. И мнози богатии вметаху многа.41 И седе према ковчегу за прилоге, те гледаше како народ меће новац у ковчег; а многи богати метаху много.
42 И пришедши едина вдовица убога, вверже лепте две, еже есть кодрант.42 И дође једна сиромашна удовица па убаци две лепте, то јест кодрант.
43 И призвав ученики Своя, рече им: аминь глаголю вам, яко вдовица сия убогая множае всех вверже вметающих в сокровищное хранилище:
43 Тада дозва своје ученике и рече им: заиста, кажем вам, да ова сиромашна удовица стави више од свих који метаху у ковчег;
44 вси бо от избытка своего ввергоша: сия же от лишения своего вся, елика имеяше, вверже, все житие свое.
44 јер сви метнуше од свог изобиља, а она од своје немаштине стави све што је имала, сав свој иметак.
