4
1 Иисус же исполнь Духа Свята возвратися от Иордана: и ведяшеся Духом в пустыню,
1 А Исус се пун Духа Светога врати с Јордана, и водио га је Дух по пустињи,
2 дний четыридесять искушаемь от диавола: и не яст ничесоже во дни тыя: и скончавшымся им, последи взалка.2 где га је ђаво кушао четрдесет дана. И тих дана није јео ништа, па кад се они навршише, огладне.
3 И рече Ему диавол: аще Сын еси Божий, рцы каменеви сему, да будет хлеб.
3 Тада му рече ђаво: ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.
4 И отвеща Иисус к нему, глаголя: писано есть, яко не о хлебе единем жив будет человек, но о всяцем глаголголе Божии.
4 Исус му пак одговори: написано је да човек неће живети о самом хлебу.
5 И возвед Его диавол на гору высоку, показа Ему вся царствия вселенныя в часе временне,5 И одведе га горе, те му у трен ока показа сва светска царства.
6 и рече Ему диавол: Тебе дам власть сию всю и славу их: яко мне предана есть, и, емуже аще хощу, дам ю:6 И рече му ђаво: теби ћу дати сву ову власт и славу њихову, јер је мени предана и ја је дајем коме хоћу.
7 Ты убо аще поклонишися предо мною, будут Тебе вся.7 Ако се, дакле, поклониш преда мном, све ће бити твоје.
8 И отвещав рече ему Иисус: иди за Мною, сатано: писано есть: поклонишися Господу Богу твоему, и Тому единому послужиши.8 Исус пак одговори и рече му: написано је: »Клањај се Господу Богу своме и њему једином служи«.
9 И веде Его во Иерусалим, и постави Его на криле церковнем, и рече Ему: аще Сын еси Божий, верзися отсюду долу:9 И одведе га у Јерусалим, те га постави на врх храма и рече му: ако си Син Божији, баци се одавде доле;
10 писано бо есть, яко Ангелом Своим заповесть о Тебе сохранити Тя:
10 јер је написано: »Заповедиће својим анђелима за тебе да те сачувају«,
11 и на руках возмут Тя, да не когда преткнеши о камень ногу Твою.
11 и: »Носиће те на рукама, да не запнеш својом ногом о камен«.
12 И отвещав рече ему Иисус, яко речено есть: не искусиши Господа Бога твоего.
12 Исус пак одговори и рече му: казано је: »Не искушавај Господа Бога свога«.
13 И скончав все искушение диавол, отиде от Него до времене.13 И свршивши свако кушање одступи ђаво од њега за неко време.
14 И возвратися Иисус в силе духовней в Галилею: и весть изыде по всей стране о Нем.14 И врати се Исус у сили Духа у Галилеју; и глас о њему рашири се по свој околини.
15 И той учаше на сонмищих их, славимь всеми.15 Учио је такође у њиховим синагогама и сви су га хвалили.
16 И прииде в Назарет, идеже бе воспитан. И вниде, по обычаю Своему, в день субботный в сонмище, и воста чести.
16 И дође у Назарет, где је одрастао, па уђе у суботњи дан у синагогу - по свом обичају, те уста да чита.
17 И даша Ему книгу Исаии пророка: и разгнув книгу, обрете место, идеже бе написано:
17 И дадоше му књигу пророка Исаије, па је отвори и нађе место где је било написано:
18 Дух Господень на Мне: Егоже ради помаза Мя благовестити нищым, посла Мя изцелити сокрушенныя сердцем, проповедати плененным отпущение и слепым прозрение, отпустити сокрушенныя во отраду,
18 »Дух Господњи је на мени, зато ме је помазао и послао да објавим радосну вест сиромашнима, да јавим заробљенима да ће се пустити и слепима да ће прогледати, да отпустим потлачене,
19 проповедати лето Господне приятно.
19 да најавим пријатну годину Господњу«.
20 И согнув книгу, отдав слузе, седе: и всем в сонмищи очи беху зряще Нань.
20 И затвори књигу, даде је службенику те седе;а очи свих људи у синагоги беху уперене у њега.
21 И начат глаголати к ним, яко днесь сбыстся писание сие во ушию вашею.
21 И поче им говорити: данас смо чули испуњење овога писма.
22 И вси свидетелствоваху Ему, и дивляхуся о словесех благодати, исходящих из уст Его, и глаголаху: не Сей ли есть сын Иосифов?
22 И сви су му одобравали и дивили се умилним речима које су излазиле из његових уста, те говораху: није ли ово Јосифов син?
23 И рече к ним: всяко речете Ми притчу сию: врачу, изцелися Сам: елика слышахом бывшая в Капернауме, сотвори и зде во отечествии Своем.
23 И рече им: свакако ћете ми рећи ову пословицу: лекару, излечи себе самога. Учини и овде у свом завичају све што смо чули да си учинио у Кафарнауму.
24 Рече же: аминь глаголю вам, яко ни который пророк приятен есть во отечествии своем:24 Тада рече: заиста вам кажем да ниједан пророк није добро примљен у свом родном крају.
25 поистинне же глаголю вам: многи вдовицы беша во дни Илиины во Израили, егда заключися небо три лета и месяц шесть, яко бысть глад велик по всей земли:
25 Заиста вам кажем, у Илијино време је било много удовица у Израиљу, када небо би затворено три године и шест месеци, па наста велика глад по свој земљи,
26 и ни ко единей их послан бысть Илиа, токмо в Сарепту Сидонскую к жене вдовице:26 и ни једној од њих Илија није био послан него само жени удовици у Сарепту Сидонску.
27 и мнози прокажени беху при Елиссеи пророце во Израили: и ни един же от них очистися, токмо Нееман Сирианин.27 И за време пророка Јелисеја било је много губавих у Израиљу, али ниједан од њих не би очишћен сем Немана Сирца.
28 И исполнишася вси ярости в сонмищи, слышавшии сия:28 А кад су ово чули, напунише се гнева сви у синагоги,
29 и воставше изгнаша Его вон из града, и ведоша Его до верху горы, на нейже град их создан бяше, да быша Его низринули:29 па се дигоше и избацише га из града, те га одведоше до падине брда на ком је њихов град био саграђен - с намером да га баце доле.
30 Он же прошед посреде их, идяше.
30 Али он прође између њих и оде.
31 И сниде в Капернаум град Галилейский: и бе учя их в субботы.31 И сиђе у галилејски град Кафарнаум. И учио их је суботом.
32 И ужасахуся о учении Его: яко со властию бе слово Его.
32 И дивили су се његовој науци, јер је његова беседа била силна.
33 И в сонмищи бе человек имый духа беса нечиста, и возопи гласом велиим,
33 А у синагоги је био један човек кога је опсео дух нечистог демона, те повика веома гласно:
34 глаголя: остави, что нам и Тебе, Иисусе Назарянине? Пришел еси погубити нас: вем Тя, кто еси, Святый Божий.34 ах, шта имамо ми с тобом Исусе Назарећанине? Дошао си да нас упропастиш? Знам те ко си, светац Божији.
35 И запрети ему Иисус, глаголя: премолчи и изыди из него. И поверг его бес посреде, изыде из него, никакоже вредив его.35 Исус му пак запрети говорећи: умукни и изиђи из њега. Тада га демон обори на средину, изиђе из њега и ништа му не нашкоди.
36 И бысть ужас на всех, и стязахуся друг ко другу, глаголюще: что слово сие, яко властию и силою велит нечистым духовом, и исходят?36 И сви су се препали и говорили један другом: каква је то реч, да влашћу и силом заповеда нечистим духовима - и излазе?
37 И исхождаше глас о Нем во всяко место страны.
37 И глас о њему рашири се по свим околним местима.
38 Востав же из сонмища, вниде в дом Симонов: теща же Симонова бе одержима огнем велиим: и молиша Его о ней.38 Тада оде из синагоге и уђе у Симонову кућу. А Симонову ташту беше ухватила велика грозница, те га замолише за њу.
39 И став над нею, запрети огню, и остави ю. Абие же воставши служаше им.
39 И наднесе се над њом, запрети грозници - и остави је; и одмах уста и служаше их.
40 Заходящу же солнцу, вси, елицы имеяху болящыя недуги различными, привождаху их к Нему: Он же на единаго коегождо их руце возложь, изцеляше их.
40 А кад је сунце зашло, сви који су имали болеснике од различитих болести, доведоше их к њему. А он их је излечио ставивши руке на сваког од њих.
41 Исхождаху же и беси от многих, вопиюще и глаголюще, яко Ты еси Христос Сын Божий. И запрещая не даяше им глаголати, яко ведяху Христа Самаго суща.41 Па и демони су излазили из многих вичући и говорећи: ти си Син Божији. А он им је претио и није им дозвољавао да говоре, јер су знали да је он Христос.
42 Бывшу же дню, изшед иде в пусто место: и народи искаху Его, и приидоша к Нему, и удержаваху Его, дабы не отшел от них.42 А кад се разданило, изиђе и оде на једно пусто место; а народ га је тражио, те дођоше до њега и држаху га да не оде од њих.
43 Он же рече к ним, яко и другим градовом благовестити Ми подобает Царствие Божие: яко на се послан есмь.43 Али им он рече: треба да проповедам еванђеље о царству Божијем и у другим градовима, јер сам за то послан.
44 И бе проповедая на сонмищих галилейских.
44 И проповедао је по јудејским синагогама.
