5
1 И приидоша на он пол моря, во страну Гадаринскую.
1 И дођоше на другу страну мора у крај герасински.
2 И излезшу Ему из корабля, абие срете Его от гробов человек в дусе нечисте,
2 И кад изиђе из чамца, одмах му из гробова изиђе у сусрет човек са нечистим духом,
3 иже жилище имяше во гробех, и ни веригами никтоже можаше его связати:3 који становаше у гробовима, и нико га више није могао ни ланцем свезати,
4 зане ему многажды путы и ужы (железны) связану сущу, и растерзатися от него ужем (железным) и путом сокрушатися: и никтоже можаше его умучити:
4 јер је много пута био везан у окове и ланце, па је покидао ланце и поломио окове, и нико није могао да га укроти.
5 и выну нощь и день во гробех и в горах бе, вопия и толкийся камением.
5 И стално беше у гробовима и брдима, дању и ноћу, вичући и бијући се камењем.
6 Узрев же Иисуса издалеча, тече и поклонися Ему,
6 И видевши Исуса издалека, потрча и паде пред њим ничице,
7 и возопив гласом велиим, рече: что мне и Тебе, Иисусе, Сыне Бога Вышняго? Заклинаю Тя Богом, не мучи мене.
7 те повика веома гласно: шта ја имам с тобом, Исусе Сине Бога највишега? Заклињем те Богом, немој ме мучити.
8 Глаголаше бо ему: изыди, душе нечистый, от человека.8 Јер му говораше: изиђи, душе нечисти, из човека.
9 И вопрошаше его: что ти есть имя? И отвеща глаголя: легеон имя мне, яко мнози есмы.
9 И питаше га: како ти је име? И рече му: Легион ми је име, јер нас је много.
10 И молиша Его много, да не послет их вне страны.
10 И мољаше га много да их не истера из оног краја.
11 Бе же ту при горе стадо свиное велие пасомо.11 А онде, према брду, пасло је велико крдо свиња.
12 И молиша Его вси беси, глаголюще: посли ны во свиния, да в ня внидем.12 И замолише га говорећи: пошаљи нас у свиње, да уђемо у њих.
13 И повеле им абие Иисус. И изшедше дуси нечистии, внидоша во свиния: и устремися стадо по брегу в море, бяху же яко две тысящы, и утопаху в мори.
13 И допусти им. И изишавши нечисти духови уђоше у свиње, и навали крдо низ стрмен у море, око две хиљаде, и удавише се у мору.
14 Пасущии же свиния бежаша и возвестиша во граде и в селех. И изыдоша видети, что есть бывшее.
14 А пастири њихови побегоше и јавише у граду и по селима; те дођоше да виде шта се догодило.
15 И приидоша ко Иисусови, и видеша бесновавшагося седяща и оболчена и смысляща, имевшаго легеон: и убояшася.
15 И дођоше Исусу и видеше бесомучнога, који је имао Легиона, како седи обучен и паметан, те се уплашише.
16 Поведаша же им видевшии, како бысть бесному, и о свиниях.
16 А очевидци им испричаше како се догоди бесомучноме и о свињама.
17 И начаша молити Его отити от предел их.
17 И почеше га молити да оде из њиховог краја.
18 И влезшу Ему в корабль, моляше Его бесновавыйся, дабы был с Ним.
18 А када Исус уђе у чамац, замоли га онај кога је мучио ђаво да буде с њим.
19 Иисус же не даде ему, но рече ему: иди в дом твой ко твоим и возвести им, елика ти Господь сотвори и помилова тя.
19 И не допусти му, него му рече: иди кући својима и јави им шта ти је учинио Господ и како се смиловао на тебе.
20 И иде и нача проповедати в десяти градех, елика сотвори ему Иисус. И вси дивляхуся.
20 И оде и поче проповедати у Декапољу шта му учини Исус и сви се дивљаху.
21 И прешедшу Иисусу в корабли паки на он пол, собрася народ мног о Нем. И бе при мори.21 И пошто Исус опет пређе чамцем на другу страну, окупи се многи народ око њега, и беше крај мора.
22 И се, прииде един от архисинагог, именем Иаир, и видев Его, паде при ногу Его22 И дође један од старешина синагога, по имену Јаир, па видевши га паде пред ноге његове,
23 и моляше Его много, глаголя, яко дщи моя на кончине есть: да пришед возложиши на ню руце, яко да спасется и жива будет.23 и мољаше га много говорећи: моја ћерка је на самрти, дођи, стави руке на њу, да буде спасена и да оживи.
24 И иде с ним: и по Нем идяху народи мнози и угнетаху Его.
24 И оде с њим. А многи народ иђаше за њим и гураху га.
25 И жена некая сущи в точении крове лет дванадесяте,25 И жена нека која је боловала од течења крви дванаест година,
26 и много пострадавши от мног врачев, и издавши своя вся, и ни единыя пользы обретши, но паче в горшее пришедши:26 много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала, а ништа се није спомогла, него јој још горе било,
27 слышавши о Иисусе, пришедши в народе созади, прикоснуся ризе Его:
27 чувши о Исусу, дође између народа с леђа и дотаче његову хаљину;
28 глаголаше бо, яко, аще прикоснуся ризам Его, спасена буду.
28 јер говораше: ако само дотакнем његове хаљине, бићу спасена.
29 И абие изсякну источник крове ея: и разуме телом, яко изцеле от раны.29 И одмах пресахну извор њене крви, те осети у телу да је излечена од своје муке.
30 И абие Иисус разуме в Себе силу изшедшую от Него, (и) обращься в народе, глаголаше: кто прикоснуся ризам Моим?
30 А Исус осетивши одмах у себи да сила изиђе из њега, окрену се у народу и рече: ко ми дотаче хаљине?
31 И глаголаху Ему ученицы Его: видиши народ угнетающь Тя, и глаголеши: кто прикоснуся Мне?31 Ученици пак његови рекоше: гледаш народ како те тиска и говориш: ко ме дотаче?
32 И обглядаше видети сотворшую сие.32 И обазираше се да види ону која то учини.
33 Жена же убоявшися и трепещущи, ведящи, еже бысть ей, прииде и припаде к Нему и рече Ему всю истину.
33 А жена знајући шта јој се догодило, дође са страхом и трепетом, те паде пред њим и рече му сву истину.
34 Он же рече ей: дщи, вера твоя спасе тя: иди в мире и буди цела от раны твоея.
34 А он јој рече: кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром и буди здрава од своје болести.
35 Еще Ему глаголющу, (и) приидоша от архисинагога, глаголюще, яко дщи твоя умре: что еще движеши Учителя?
35 Док је он још говорио, дођоше од старешине синагоге говорећи: умрла је кћи твоја; што још мучиш учитеља?
36 Иисус же абие слышав слово глаголемое, глагола архисинагогови: не бойся, токмо веруй.
36 А Исус, не обазревши се на реч коју говораху, рече старешини синагоге: не бој се, само веруј.
37 И не остави по Себе ни единаго ити, токмо Петра и Иакова и Иоанна брата Иаковля.
37 И не допусти никоме да иде с њим сем Петру, Јакову и Јовану, брату Јаковљеву.
38 И прииде в дом архисинагогов и виде молву, плачущыяся и кричащыя много.
38 И дођоше у кућу старешинину, те виде вреву и људе како плачу и наричу много,
39 И вшед глагола им: что молвите и плачетеся? Отроковица несть умерла, но спит.
39 па ушавши рече им: што вичете и плачете? Дете није умрло него спава.
40 И ругахуся Ему. Он же изгнав вся, поят отца отроковицы и матерь, и иже (беху) с Ним, и вниде, идеже бе отроковица лежащи.
40 И исмеваху га. А он истера све, узе оца детињег и мајку и своје пратиоце, па уђе где беше дете.
41 И емь за руку отроковицу, глагола ей: талифа куми: еже есть сказаемо: девице, тебе глаголю, востани.
41 И ухвативши руку детета рече јој: талита кум, што преведено значи: девојчице, теби говорим, устани.
42 И абие воста девица и хождаше: бе бо лет двоюнадесяте. И ужасошася ужасом велиим.
42 И одмах уста девојчица и ходаше; беше јој, наиме, дванаест година. И одмах се веома запрепастише.
43 И запрети им много, да никтоже увесть сего, и рече: дадите ей ясти.43 И заповеди им строго да нико не дозна ово, и рече да јој даду да једе.
